Evo zašto svakog Uskrsa mami moram da prećutim jednu tako meni dragu stvar?

Evo zašto svakog Uskrsa mami moram da prećutim jednu tako meni dragu stvar?

Imam dva klinca, brat ima ćeru. Već godinama svakog Uskrsa idemo kod mame na ručak. Divota.

Mama živi u kući, ima ogromnu baštu. Brat za klince pravi mapu kako da pronađu poklone koje im je ostavio “zeka”, tata snima decu kao da se sprema za Oskara, a mama,

mama proviri, nasmeši se i vrati se u svoj bunker, u kuhinju.

I mesi, kuva, peče, kao da se sprema za kraj sveta. Ako uđeš da joj pomogneš izbacuje te, jer joj smetaš. I stalno se smeši.

I kada je god vidim tako užurbanu, setim se jednog starog kolača, koji mi se uvek jede, a glupo mi je da joj kažem. Ona pred nas iznosi neverovatne đakonije, recepte skida sa

blogova, da bi bila u korak sa nama digitalnim neznalicama, a meni se samo jede rolat. Običan, žuti babin rolat namazan džemom.

Jer sama pomisao na taj rolat, vraća mi osmeh na lice. Sećam se mene i ekipe kada smo imali 10 godina i velikim biciklom jurcali po selu dok je baba u letnjoj kujni, kao mama

sada, kuva. 

A onda svi sedamo za veliki sto u dvorištu, na ručak. Mama i tata, ja i brat, tetka i teča i njihova deca, baba i deda, ujak i svi se smejemo, a najmlađeg brata šaljemo krišom da

nam donosi seckani rolat dok se ručak još nije završio.

Ko bi rekao da jedan običan slatkiš može toliko da mi znači i da mi svaki put izmami osmeh.

I svaki put kada poželi mami da kažem da mi umuti rolat, odustanem. Jer, ona pravi makarunse, a njeni unuci to obožavaju. I onda odustanem.

Jer, što je za mene rolat, to će za njih biti makarunsi, a neću ni mami sreću da kvarim.

A rolat ću sama da smućkam.

malisaveti

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!