Istraživanja su pokazala kako su deca koja su odrastala u porodicama ispunjenim sukobima više traumatizovana nego deca razvedenih roditelja koja su odrastala u okolini bez sukoba...

1. Deca preuzimaju model ponašanja od roditelja

 Često čujemo da deca upijaju 'kao sunđeri', tako i preuzimaju obrasce ponašanja iz odnosa koji ih okružuju. Kad stalno svedoče svađanju roditelja, verovatno će misliti da je svađanje odgovor na problem, a počinju misliti i da je normalno ostati u odnosu i ako si nesrećan. Osim toga, sami neće steći sposobnost da razviju zdrave ljubavne odnose.

2. Verovatno se nikad neće navići na svađe

 Deca brzo uoče negativne emocije i osetljiva su na svađe unutar porodice. Roditelji koji često jedan prema drugome pokazuju nepoštivanje, ugrožavaju emotivni razvoj deteta. Napetost između njih može ugroziti detetov osećaj sigurnosti, zbog čega se dete može početi osećati odbačeno, nesigurno i krivo. Dete se ne može nositi sa svim negativnim emocijama koje donose sukobi, pa s vremenom može odrasti u nepoverljivu osobu s niskim samopoštovanjem.

3. Postaju preosetljivi na stres

 Kad se deca u vlastitom domu ne osećaju sigurno, mogu postati preosetljiva na stres i normalne im situacije mogu početi izgledati kao pretnje. Takva anksioznost može dovesti do noćnih mora, a dugotrajno stanje stresa dovodi i do brojnih drugih, fizičkih i psihičkih smetnji. Moguće je i da im u odrasloj dobi još uvek bude teško da shvate da se u odnosu dve osobe može dogoditi nesporazum, ali da se to može lako i prevladati. Mogu postati jako samokritični, čak i kad ne uspevaju u manjim izazovima.

4. Teško uspostavljaju normalne, zdrave odnose

 Za decu koja žive u toksičnom okruženju postoji opasnost da će i sami imati toksične romantične veze u odrasloj dobi. Osim toga, loš odnos među roditeljima može uticati i na to kako će dete percipirati bilo koju vrstu odnosa. Sukobi kod kuće vode do poteškoća s uspostavljanjem uravnoteženih odnosa s vršnjacima, a kasnije i bračnih odnosa. U nesrećnim porodicama deca verovatno nemaju snage da zaustave ono što im se događa. Zato će im kao odraslima možda biti teško otvoreno da razgovaraju o onome što ne vole na partneru i uspostave zdrave granice.

5. Pokušavaju da nađu utočište od emocija

 Zbog loših odnosa unutar porodice, neka će deca razviti negativne navike, samo da se ne moraju nositi s onim što osećaju. To može značiti npr. prejedanje, preterano igranje video-igara i druge pokušaja bega iz stvarnosti. I deca mogu indirektno pokazivati ​​negativna osećanja, pa mogu izgubiti interes za školu ili se svađati s vršnjacima.

6. Počinju se bojati vlastitih osećanja

 Kritika i ljutnja ne znače automatski da su se ljudi prestali poštovati , ali destruktivna ponašanja roditelja kao npr. međusobno izbegavanje i verbalna agresija mogu decu uveriti kako izražavanje osećanja nije 'dobra i sigurna strategija'. Deca će možda misliti da su bes i kritika izvor ekstremne opasnosti. I naravno, nastaviće da ponavljaju toksično ponašanje svojih roditelja u svojim odnosima kao odrasli. Deca obično bolje funkcionišu izvan toksičnog okruženja, iako su se roditelji razveli. Dok oni koji odrastu u stresnom okruženju mogu razviti anksioznost, depresiju i druge probleme, deca čiji se roditelji razvedu obično će se vremenom prilagoditi, ako su roditelji voljni održati prijateljski odnos jer im je temeljna briga dobrobit dece.

malisaveti

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Male savete!
X Zatvori