Otpor, nepoverenje, pa i neprijateljstvo prema svakom vidu autoriteta u tinejdžerskom uzrastu, pokazuje da su takve osobe imale negativna iskustva sa roditeljima kao nosiocima autoriteta.

Ovakvo ponašanje ispoljava se u odnosu na nastavnike, a kasnije i na direktore, šefove, ali i na svakog drugog, ukoliko se, uslovno rečeno, nalaze u podređenom položaju. Taj

osećaj otpora se prenosi potpuno nesvesno, ističu stručnjaci.

Ako je tinejdžer bio razmažen i u centru pažnje porodice, isti takav odnos očekuje i u razredu, a kasnije u kolektivu. Ako mu se ne ispune očekivanja, on reaguje agresivno ili

depresivno.

Roditelji greše i ako svom detetu planiraju život do najsitnijih detalja, uključujući i igru kao i vreme odmora. Kod takve dece na ovaj način se guši stvaranje sopstvene inicijative,

samostalnosti i odgovornosti, koje izostaju kasnije u tinejdžerskom i odraslom dobu. Tada već nastaje problem, jer roditelji žele da njihovo poslušno i potčinjeno dete

istovremeno bude snalažljivo, spontano, hrabro i da se nametne. Ovakva očekivanja su nemoguća misija, ističu stručnjaci.

Po njihovom mišljenju, autoritativni i zahtevni roditelji su u stvari nervozni roditelji. Nametanje striktno određenog načina ponašanja predstavlja želju da izbegnu sopstvene brige,

probleme, nerazumevanje okoline, sumnje i svakodnevne dileme.

malisaveti

Komentari

Pratite nas na FB!

Lajkujte Male savete!
X Zatvori